Ćaći i sebi

Ćaća… Ja te volin ćaća, mene je strah da ću te povriditi… Bjim se života ćaća, sveja san se na minimalan život da ne mere minimalniji. A želin bit svoj, al ne zato da bi tebi udovoljija. Želin bit šta god mogu bit sebi, a tebi beskrajno fala na svemu što jesi. I što si toliko divna osoba, beli mislin, sigurno mislin u sebi duboko da si me ujeba, ili barem to nešto u meni se ljuti na te zbog nečega, što ti realno nisi kriv. Ne znan kako dalje ćaća, ne znan šta se dešava… Fokusira san se nna te ćaća, da se fokusiran na te s očekivanjem da će mi to donit rješenja problema, a možda bi više triba radit na tome da ja mogu u život. I da ću se osjećat usrano, al da ću bar pkušavat. Oprssti mi ćaća, iskreno te molin oprosti mi al ja želin ić svojin puton. Ja želin ić u svit, živit potpuno, kompletno, želin putovat, želin živit život punin plućima. Želin te pustit ćaća, jer iako ti mene držiš, to je ne mogu minjat, al držin i ja tebe, a to mgu prominit.

vrtlog_
Vrtim se na javi i u snovima

Komentariši